Nastava iz računarstva i informatike

Формуле и функције

Најважнија особина програма Excel је могућност обављања рачунских операција тако што се у ћелију табеле  упише формула помоћу које се податак израчунава. Подаци могу бити зависни једни од других и ако се промени неки податак, аутоматски се мењају и сви подаци у табели који од њега зависе. 

Како се убацују формуле и функције прочитајте у фајлу

formule-i-funkcije

Приликом писања формула и функција треба водити рачуна о адресама ћелија. Како се ћелијама даје име и кад се користи релативна а кад апсолутна адреса прочитајте у фајлу

imenovanje-i-referenca-celija

Ево сада и једне вежбе са формулама и функцијама, а има и сортирања и подешавања странице за штампу табеле. Надам се да ћете се снаћи.

vezba rang lista

Rad sa tabelama

Pored obrade teksta i crtanja, rad sa tabelama je jedna od oblasti u kojoj su računari našli veliku primenu. U praksi postoji veliki broj područja ljudske delatnosti u kojima se podaci predstavljaju u obliku tabela.

Tabela  je deo dokumenta  u kome je tekst organizovan po vrstama i kolonama međusobno odvojenih linijama.

Cell – ćelija je osnovni element svake tabele i predstavlja presek reda i kolone. Svaka ćelija predstavlja posebnu celinu u koju se unose podaci.

Podaci mogu biti brojevi, tekst, datum i vreme formule. Među podacima može postojati povezanost.

Grafikoni – Podaci se mogu predstaviti i grafički u obliku stubića, linija, ispunjenih krugova…

 Primere korišćenja tabela i programa za rad sa tabelama možemo naći najčešće u ekonomiji u raznim proračunima za plate, razne statistike, u nauci i privredi za neke konstantne proračune gde ćemo menjati samo ulazne podatke i koristiti gotove ili modifikovane funkcije da bismo došli do nekog rešenja problema. Najčešće se koristi program MS Excel, koji je deo Office-a.

Kako izgleda ekran i radno okruženje Excela pročitajte u fajlu uvod u excel

Više o radu u Excelu u sledećim člancima.

Рачунарство у облаку (Cloud Computing)

Cloud Computing представља израз који се односи на интеракцију између корисника и различитих сервиса који су приступачни на Интернету. Тешко је тачно и прецизно дефинисати шта Cloud Computing у суштини представља. Најједноставније речено, то су различите врсте сервиса који се налазе на интернету, а на које се корисник прикључује да би приступио веб апликацијама и обавио задатке, које би иначе могао обавити и на апликацијама које су инсталиране на његов кућни рачунар.

Замислите Интернет као небо, на коме се налази мноштво облака различитих врста и величина. Сваки од тих облака представља један посебан интернет сервис на које се корисник индивидулано прикључује преко интернет прегледача. Примери се могу видети у свакодневном коришћењу интернета. Yahoo mailGmailHotmailSkypeGoogledocs, све су то примери Cloud Computing-а.

Cloud Computing је већ увелико постао део садашњости. Како се Интернет развија,  cloud computing добија све више ресурса које замењују кућни рачунар и омогућавају сваком кориснику да својим подацима, апликацијама и сервисима приступа преко Интернета.

Предности коришћења Cloud Computing

Cloud Computing омогућава повећање капацитета и способности корисника или организације, без инвестирања у харвдер, едукацију или лиценцирање новог софтвера.  Највећа предност је што хиљаде корисника може приступити једној апликацији преко Интернет претраживача. На неки начин, то изгледа као да је сваком од тих хиљаду корисника, та једна веб апликација инсталирана на кућни рачунар.

Како Cloud Computing функционише?

Сама архитектура Cloud Computing-а састоји се од компонената које комуницирају међусобно преко веб сервиса. Те компоненте се деле у две групе: предњи крај и задњи крај. Предњи крај чине клијентова мрежа тј. компјутери, апликације и кориснички интерфејс (интернет претраживачи), преко које се приступа интернету и посебном интернет сервису. Задњи крај чине интернет сервери, онлајн сервиси за складиштење података и веб апликације за различите намене, које корисник користи на интернету.

Презентација Филозофија Cloud система може се погледати на адреси:

http://www.slideshare.net/okcentar/filozofija-cloud-sistema-14715477

Заједнички простори на Интернет небу

Тржиште Cloud система постаје једно од најважнијих на Интернету. Нови доласци Интернет гиганата, као што су Microsoft и Google, то потврђују. Према истраживању IBM-а, 90% компанија Америке почеће да користи овакве сервисе у наредне три године. Тако ће вредност овог тржишта са 1.4 милијарди долара до 2016. године скочити на 5.8 милијарди.

Чињеница је да компаније сваке године складиште све више податка и да се тим подацима све више приступа са мобилних уређаја. То додатно чини cloud системе значајним, а ово тржиште једним од најважнијих данас, јер ће оно наставити да расте, док ће цене падати. Зато се стотине милиона долара инвестиционог капитала улаже у компаније као што су Dropbox или Box, иако пре само неколико година идеја инвеститорима није изгледала толико примамљиво.

Cloud sisteme можемо поделити у две групе:

  • они који се синхронизују са рачунаром и

  • они који се налазе само на интернету

Више о сваком од њих прочитајте у фајлу

Vrste zajednickih prostora

WORLD WIDE WEB

WORLD WIDE WEB (WWW) je najveći informacioni servis na Internetu koji se najbrže razvija, daje univerzalan pristup velikoj “galaksiji” dokumenata. Niko ne zna veličinu Web-a. Procenjeno je da je za Internet povezano više miliona računara sa nekoliko stotina miliona korisnika. Projekat WWW je zamišljen i razvijen od 1989. do 1994.

Više o WWW pročitajte u fajlu WWW

BTgrodpyc

O dinamičkom i statičkom Webu pročitajte u fajlu WWW staticke i dinamicke

Internet

Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (više stotina miliona). Razvoj interneta počeo je u SAD godine – za vreme rata da bi se obezbedila komunikacija vojnih labaratorija, vladinih biroa i univerziteta. Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agenc pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD, a mreža je dobila naziv ARPANET.

1975.godine, upravljanje u potpunosti  preuzima Ministarstvo odbrane pretvorivši je u Defense Data Network (DDN).

1990.god. NSF(National Sanitation Foundation) je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža prvo na nacionalnom, a zatim na globalnom nivou. U današnjem obliku, umesto čvorova, u mrežu su povezane druge mreže. Do 1995. najveći finansijer je bila NSF. Internet nema vlasnika.

Više o Internetu pročitajte u fajlu Internet i nacini pristupa

Pravila za povezivanje računara

Svaki računar u računarskoj mreži predstavlja jedan čvor. Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema, pri čemu ne stižu na mesto ni istim rasporedom a možda ni istim putevima. Na mestu prijema, po pristizanju svih paketa, raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. U slučaju da neki paket ne stigne, ili da stigne oštećen, od čvora koji ga je poslao traži se slanje nove kopije.160_tcp_ip4

Svaki  paket se obično sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa, adrese odredišta, adrese pošiljaoca, oznake tipa podataka u paketu, samih podataka koji se prenose i okvir za proveru ispravnosti prijema. Sva polja imaju fiksnu dužinu sem polja sa podacima, koje može da bude različite dužine, pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja. Sve ovo je definisano skupom međunarodnih (ISO) standarda koji definiše način povezivanja računarskog hardvera i komunikacione opreme, a naziva se  7-slojni OSI model (OSI – Open System Interconnection model).clip_image003

Dakle, da bi komponente jedne računarske mreže mogle da se povezuju i funkcionišu u okviru te mreže, neophodno je da zadovolje skup zahteva i pravila koji se nazivaju protokoli.

Protokoli se odnose na standarde za umrežavanje na različitim nivoima, od fizičkog nivoa koji je odgovoran za mehaničke i elektronske aspekte prenosa bitova, do aplikativnog nivoa odgovornog za komunikaciju među korisnicima (elektronska pošta, distribuirane baze podataka, itd.)

Model povezivanja računara koji se danas najviše koristi jeste TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol). Koristi se za uspostavljanje veze sa Internet mrežom.tcpipdiagram

O IP načinu adresiranja računara pročitajte u prezentaciji:

IP adresiranje

Specijalizovana komunikaciona oprema omogućuje slanje i primanje poruka preko komunikacionih kanala. Nešto više o njima pročitajte u fajlu

ruteri i rutiranje