Nastava iz računarstva i informatike

Rad sa tabelama- nastavak2

Oblikovanje tabele ima dvostruku namenu. Otkucana tabela treba da izgleda lepo, a mora i da bude vizuelno laka za pregled i korišćenje. Ovo se postiže promenom fonta, poravnanjem, uokviravanjem, bojenjem, … u pojedini ćelijama, redovima, kolonama i drugim delovima tabele.  Kako se to radi pročitajte u fajlu

formatiranje celija i modifikacija tabele

Advertisements

Rad sa tabelama – nastavak1

Kao što sam obećala slede lekcije iz Excela.  O automatskom unosu podataka, validaciji podataka i radu sa radnim listovima, kao i pretraživanju pročitajte u fajlovima

automatsko unosenje podataka

validacija i radni listovi

trazenje i pozicioniranje

Rad sa tabelama

Pored obrade teksta i crtanja, rad sa tabelama je jedna od oblasti u kojoj su računari našli veliku primenu. U praksi postoji veliki broj područja ljudske delatnosti u kojima se podaci predstavljaju u obliku tabela.

Tabela  je deo dokumenta  u kome je tekst organizovan po vrstama i kolonama međusobno odvojenih linijama.

Cell – ćelija je osnovni element svake tabele i predstavlja presek reda i kolone. Svaka ćelija predstavlja posebnu celinu u koju se unose podaci.

Podaci mogu biti brojevi, tekst, datum i vreme formule. Među podacima može postojati povezanost.

Grafikoni – Podaci se mogu predstaviti i grafički u obliku stubića, linija, ispunjenih krugova…

 Primere korišćenja tabela i programa za rad sa tabelama možemo naći najčešće u ekonomiji u raznim proračunima za plate, razne statistike, u nauci i privredi za neke konstantne proračune gde ćemo menjati samo ulazne podatke i koristiti gotove ili modifikovane funkcije da bismo došli do nekog rešenja problema. Najčešće se koristi program MS Excel, koji je deo Office-a.

Kako izgleda ekran i radno okruženje Excela pročitajte u fajlu uvod u excel

Više o radu u Excelu u sledećim člancima.

Формуле и функције

Најважнија особина програма Excel је могућност обављања рачунских операција тако што се у ћелију табеле  упише формула помоћу које се податак израчунава. Подаци могу бити зависни једни од других и ако се промени неки податак, аутоматски се мењају и сви подаци у табели који од њега зависе. 

Како се убацују формуле и функције прочитајте у фајлу

formule-i-funkcije

Приликом писања формула и функција треба водити рачуна о адресама ћелија. Како се ћелијама даје име и кад се користи релативна а кад апсолутна адреса прочитајте у фајлу

imenovanje-i-referenca-celija

Ево сада и једне вежбе са формулама и функцијама, а има и сортирања и подешавања странице за штампу табеле. Надам се да ћете се снаћи.

vezba rang lista

Рачунарство у облаку (Cloud Computing)

Cloud Computing представља израз који се односи на интеракцију између корисника и различитих сервиса који су приступачни на Интернету. Тешко је тачно и прецизно дефинисати шта Cloud Computing у суштини представља. Најједноставније речено, то су различите врсте сервиса који се налазе на интернету, а на које се корисник прикључује да би приступио веб апликацијама и обавио задатке, које би иначе могао обавити и на апликацијама које су инсталиране на његов кућни рачунар.

Замислите Интернет као небо, на коме се налази мноштво облака различитих врста и величина. Сваки од тих облака представља један посебан интернет сервис на које се корисник индивидулано прикључује преко интернет прегледача. Примери се могу видети у свакодневном коришћењу интернета. Yahoo mailGmailHotmailSkypeGoogledocs, све су то примери Cloud Computing-а.

Cloud Computing је већ увелико постао део садашњости. Како се Интернет развија,  cloud computing добија све више ресурса које замењују кућни рачунар и омогућавају сваком кориснику да својим подацима, апликацијама и сервисима приступа преко Интернета.

Предности коришћења Cloud Computing

Cloud Computing омогућава повећање капацитета и способности корисника или организације, без инвестирања у харвдер, едукацију или лиценцирање новог софтвера.  Највећа предност је што хиљаде корисника може приступити једној апликацији преко Интернет претраживача. На неки начин, то изгледа као да је сваком од тих хиљаду корисника, та једна веб апликација инсталирана на кућни рачунар.

Како Cloud Computing функционише?

Сама архитектура Cloud Computing-а састоји се од компонената које комуницирају међусобно преко веб сервиса. Те компоненте се деле у две групе: предњи крај и задњи крај. Предњи крај чине клијентова мрежа тј. компјутери, апликације и кориснички интерфејс (интернет претраживачи), преко које се приступа интернету и посебном интернет сервису. Задњи крај чине интернет сервери, онлајн сервиси за складиштење података и веб апликације за различите намене, које корисник користи на интернету.

Презентација Филозофија Cloud система може се погледати на адреси:

http://www.slideshare.net/okcentar/filozofija-cloud-sistema-14715477

Заједнички простори на Интернет небу

Тржиште Cloud система постаје једно од најважнијих на Интернету. Нови доласци Интернет гиганата, као што су Microsoft и Google, то потврђују. Према истраживању IBM-а, 90% компанија Америке почеће да користи овакве сервисе у наредне три године. Тако ће вредност овог тржишта са 1.4 милијарди долара до 2016. године скочити на 5.8 милијарди.

Чињеница је да компаније сваке године складиште све више податка и да се тим подацима све више приступа са мобилних уређаја. То додатно чини cloud системе значајним, а ово тржиште једним од најважнијих данас, јер ће оно наставити да расте, док ће цене падати. Зато се стотине милиона долара инвестиционог капитала улаже у компаније као што су Dropbox или Box, иако пре само неколико година идеја инвеститорима није изгледала толико примамљиво.

Cloud sisteme можемо поделити у две групе:

  • они који се синхронизују са рачунаром и

  • они који се налазе само на интернету

Више о сваком од њих прочитајте у фајлу

Vrste zajednickih prostora

WORLD WIDE WEB

WORLD WIDE WEB (WWW) je najveći informacioni servis na Internetu koji se najbrže razvija, daje univerzalan pristup velikoj “galaksiji” dokumenata. Niko ne zna veličinu Web-a. Procenjeno je da je za Internet povezano više miliona računara sa nekoliko stotina miliona korisnika. Projekat WWW je zamišljen i razvijen od 1989. do 1994.

Više o WWW pročitajte u fajlu WWW

BTgrodpyc

O dinamičkom i statičkom Webu pročitajte u fajlu WWW staticke i dinamicke