Nastava iz računarstva i informatike

Category Archives: Čevrti razred

WORLD WIDE WEB (WWW) je najveći informacioni servis na Internetu koji se najbrže razvija, daje univerzalan pristup velikoj “galaksiji” dokumenata. Niko ne zna veličinu Web-a. Procenjeno je da je za Internet povezano više miliona računara sa nekoliko stotina miliona korisnika. Projekat WWW je zamišljen i razvijen od 1989. do 1994.

Više o WWW pročitajte u fajlu WWW

BTgrodpyc

O dinamičkom i statičkom Webu pročitajte u fajlu WWW staticke i dinamicke


Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (više stotina miliona). Razvoj interneta počeo je u SAD godine – za vreme rata da bi se obezbedila komunikacija vojnih labaratorija, vladinih biroa i univerziteta. Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agenc pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD, a mreža je dobila naziv ARPANET.

1975.godine, upravljanje u potpunosti  preuzima Ministarstvo odbrane pretvorivši je u Defense Data Network (DDN).

1990.god. NSF(National Sanitation Foundation) je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža prvo na nacionalnom, a zatim na globalnom nivou. U današnjem obliku, umesto čvorova, u mrežu su povezane druge mreže. Do 1995. najveći finansijer je bila NSF. Internet nema vlasnika.

Više o Internetu pročitajte u fajlu Internet i nacini pristupa


Svaki računar u računarskoj mreži predstavlja jedan čvor. Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema, pri čemu ne stižu na mesto ni istim rasporedom a možda ni istim putevima. Na mestu prijema, po pristizanju svih paketa, raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. U slučaju da neki paket ne stigne, ili da stigne oštećen, od čvora koji ga je poslao traži se slanje nove kopije.160_tcp_ip4

Svaki  paket se obično sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa, adrese odredišta, adrese pošiljaoca, oznake tipa podataka u paketu, samih podataka koji se prenose i okvir za proveru ispravnosti prijema. Sva polja imaju fiksnu dužinu sem polja sa podacima, koje može da bude različite dužine, pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja. Sve ovo je definisano skupom međunarodnih (ISO) standarda koji definiše način povezivanja računarskog hardvera i komunikacione opreme, a naziva se  7-slojni OSI model (OSI – Open System Interconnection model).clip_image003

Dakle, da bi komponente jedne računarske mreže mogle da se povezuju i funkcionišu u okviru te mreže, neophodno je da zadovolje skup zahteva i pravila koji se nazivaju protokoli.

Protokoli se odnose na standarde za umrežavanje na različitim nivoima, od fizičkog nivoa koji je odgovoran za mehaničke i elektronske aspekte prenosa bitova, do aplikativnog nivoa odgovornog za komunikaciju među korisnicima (elektronska pošta, distribuirane baze podataka, itd.)

Model povezivanja računara koji se danas najviše koristi jeste TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol). Koristi se za uspostavljanje veze sa Internet mrežom.tcpipdiagram

O IP načinu adresiranja računara pročitajte u prezentaciji:

IP adresiranje

Specijalizovana komunikaciona oprema omogućuje slanje i primanje poruka preko komunikacionih kanala. Nešto više o njima pročitajte u fajlu

ruteri i rutiranje


—Rezultat tesne veze računarske i komunikacione tehnologije danas su telekomunikacije, tj. elektronski prenos podataka svih vrsta – teksta, grafike, videa, zvuka, preko različitih komunikacionih kanala kao što su javne telefonske mreže, privatne kablovske linije, mikrotalasne linije, satelitski prenos. Tako se dolazi do telekomunikacionih ili računarskih mreža.lokalna racunarska mreza

O pojmu i prednostima umrežavanja, kao i o formiranju i strukturi lokalnih računarskih mreža pročitajte u sledećem fajlu:

Pojam i prednost umrežavanja