Nastava iz računarstva i informatike

Category Archives: Drugi razred

Odgovore na pitanja:

1.      U kojim oblastima je zastupljena primena računarske grafike?

2.      Koje su prednosti korišćenja računara za crtanje crteža nad klasičnim crtanjem?

3.      Kako se dele programi za rad sa grafikom prema nameni?

4.      Na koja dva načina se predstavljaju crteži u računaru?

5.      Na čemu su zasnovani vektorski programi za crtanje, tj, šta se pamti?

6.      Koje su prednosti vektorskih programa?

7.      Koje su mane vektorskih programa?

8.      Objasniti rastersko predstavljanje slika u računaru.

9.      Koje su prednosti rasterskih programa?

10.  Koje su mane rasterskih programa?

11.  Šta je rezolucija?

12.  Šta je rezolucija vektorskih  grafičkih uređaja?

13.  Šta je rezolucija rasterskih  grafičkih uređaja?

14.  U čemu se izražava rezolucija?

15.  Šta je bitmapa?

16.  Koja su dva načina čuvanja slike u memoriji?

17.  Kakva može biti kompresija? Objasni razliku.

18.  Opiši BMP format slika.

19.  Opiši JPG ili JPEG format slika.

20.  Opiši GIF format slika.

21.  Opiši PNG format slika.

22.  Opiši TIFF format slika.

23.  Na koja dva načina se predstavlja slika u boji?

24.  Koji su vektorski, a koji rasterski izlazni grafički uređaji?

25.  Koji su rasterski ulazni uređaji?

26.  Koje su bitne karakteristike monitora?Opisati ih.

27.  Šta su štampači i kako se dele?

28.  Šta su ploteri i gde se najčešće koriste?

29.  Šta se podešava naredbom Image/ Adjustments/ Brightness/Contrast u Photoshopu?

30.  Šta sve može da se podesi naredbom Image/Image Size u Photoshopu?

možete da pronađete u prezentaciji

racunarska grafikaV1

 

Advertisements

Позната је изрека да једна слика вреди више ного хиљаду речи, којима бисмо покушали да је опишемо. Међу хиљадама података у једној табели нису сви подједнако важни. Осим тога, само гледање података обично не може јасно да укаже на њихове особине. Због тога се често, ради јаснијег разумевања података, они приказују у графичком облику. Та графичка представа може да изгледа на различите начине и сви програми за табеларне прорачуне стандардно нуде већи број различитих приказа. Графикон приказује замисао на брз начин. Помоћу графикона можемо да претварамо податке радног листа да бисмо приказали поређења, уобичајене процесе и трендове.

Како се креирају графикони погледајте у фајлу

izrada grafikona 

За вежбу учитајте фајл

vezbe sa graficima


Најважнија особина програма Excel је могућност обављања рачунских операција тако што се у ћелију табеле  упише формула помоћу које се податак израчунава. Подаци могу бити зависни једни од других и ако се промени неки податак, аутоматски се мењају и сви подаци у табели који од њега зависе. 

Како се убацују формуле и функције прочитајте у фајлу

formule-i-funkcije

Приликом писања формула и функција треба водити рачуна о адресама ћелија. Како се ћелијама даје име и кад се користи релативна а кад апсолутна адреса прочитајте у фајлу

imenovanje-i-referenca-celija

Ево сада и једне вежбе са формулама и функцијама, а има и сортирања и подешавања странице за штампу табеле. Надам се да ћете се снаћи.

vezba rang lista


Oblikovanje tabele ima dvostruku namenu. Otkucana tabela treba da izgleda lepo, a mora i da bude vizuelno laka za pregled i korišćenje. Ovo se postiže promenom fonta, poravnanjem, uokviravanjem, bojenjem, … u pojedini ćelijama, redovima, kolonama i drugim delovima tabele.  Kako se to radi pročitajte u fajlu

formatiranje celija i modifikacija tabele


Kao što sam obećala slede lekcije iz Excela.  O automatskom unosu podataka, validaciji podataka i radu sa radnim listovima, kao i pretraživanju pročitajte u fajlovima

automatsko unosenje podataka

validacija i radni listovi

trazenje i pozicioniranje


Pored obrade teksta i crtanja, rad sa tabelama je jedna od oblasti u kojoj su računari našli veliku primenu. U praksi postoji veliki broj područja ljudske delatnosti u kojima se podaci predstavljaju u obliku tabela.

Tabela  je deo dokumenta  u kome je tekst organizovan po vrstama i kolonama međusobno odvojenih linijama.

Cell – ćelija je osnovni element svake tabele i predstavlja presek reda i kolone. Svaka ćelija predstavlja posebnu celinu u koju se unose podaci.

Podaci mogu biti brojevi, tekst, datum i vreme formule. Među podacima može postojati povezanost.

Grafikoni – Podaci se mogu predstaviti i grafički u obliku stubića, linija, ispunjenih krugova…

 Primere korišćenja tabela i programa za rad sa tabelama možemo naći najčešće u ekonomiji u raznim proračunima za plate, razne statistike, u nauci i privredi za neke konstantne proračune gde ćemo menjati samo ulazne podatke i koristiti gotove ili modifikovane funkcije da bismo došli do nekog rešenja problema. Najčešće se koristi program MS Excel, koji je deo Office-a.

Kako izgleda ekran i radno okruženje Excela pročitajte u fajlu uvod u excel

Više o radu u Excelu u sledećim člancima.


Cloud Computing представља израз који се односи на интеракцију између корисника и различитих сервиса који су приступачни на Интернету. Тешко је тачно и прецизно дефинисати шта Cloud Computing у суштини представља. Најједноставније речено, то су различите врсте сервиса који се налазе на интернету, а на које се корисник прикључује да би приступио веб апликацијама и обавио задатке, које би иначе могао обавити и на апликацијама које су инсталиране на његов кућни рачунар.

Замислите Интернет као небо, на коме се налази мноштво облака различитих врста и величина. Сваки од тих облака представља један посебан интернет сервис на које се корисник индивидулано прикључује преко интернет прегледача. Примери се могу видети у свакодневном коришћењу интернета. Yahoo mailGmailHotmailSkypeGoogledocs, све су то примери Cloud Computing-а.

Cloud Computing је већ увелико постао део садашњости. Како се Интернет развија,  cloud computing добија све више ресурса које замењују кућни рачунар и омогућавају сваком кориснику да својим подацима, апликацијама и сервисима приступа преко Интернета.

Предности коришћења Cloud Computing

Cloud Computing омогућава повећање капацитета и способности корисника или организације, без инвестирања у харвдер, едукацију или лиценцирање новог софтвера.  Највећа предност је што хиљаде корисника може приступити једној апликацији преко Интернет претраживача. На неки начин, то изгледа као да је сваком од тих хиљаду корисника, та једна веб апликација инсталирана на кућни рачунар.

Како Cloud Computing функционише?

Сама архитектура Cloud Computing-а састоји се од компонената које комуницирају међусобно преко веб сервиса. Те компоненте се деле у две групе: предњи крај и задњи крај. Предњи крај чине клијентова мрежа тј. компјутери, апликације и кориснички интерфејс (интернет претраживачи), преко које се приступа интернету и посебном интернет сервису. Задњи крај чине интернет сервери, онлајн сервиси за складиштење података и веб апликације за различите намене, које корисник користи на интернету.

Презентација Филозофија Cloud система може се погледати на адреси:

http://www.slideshare.net/okcentar/filozofija-cloud-sistema-14715477