Nastava iz računarstva i informatike

Internet

Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (više stotina miliona). Razvoj interneta počeo je u SAD godine – za vreme rata da bi se obezbedila komunikacija vojnih labaratorija, vladinih biroa i univerziteta. Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agenc pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD, a mreža je dobila naziv ARPANET.

1975.godine, upravljanje u potpunosti  preuzima Ministarstvo odbrane pretvorivši je u Defense Data Network (DDN).

1990.god. NSF(National Sanitation Foundation) je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža prvo na nacionalnom, a zatim na globalnom nivou. U današnjem obliku, umesto čvorova, u mrežu su povezane druge mreže. Do 1995. najveći finansijer je bila NSF. Internet nema vlasnika.

Više o Internetu pročitajte u fajlu Internet i nacini pristupa

Advertisements

Pravila za povezivanje računara

Svaki računar u računarskoj mreži predstavlja jedan čvor. Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema, pri čemu ne stižu na mesto ni istim rasporedom a možda ni istim putevima. Na mestu prijema, po pristizanju svih paketa, raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. U slučaju da neki paket ne stigne, ili da stigne oštećen, od čvora koji ga je poslao traži se slanje nove kopije.160_tcp_ip4

Svaki  paket se obično sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa, adrese odredišta, adrese pošiljaoca, oznake tipa podataka u paketu, samih podataka koji se prenose i okvir za proveru ispravnosti prijema. Sva polja imaju fiksnu dužinu sem polja sa podacima, koje može da bude različite dužine, pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja. Sve ovo je definisano skupom međunarodnih (ISO) standarda koji definiše način povezivanja računarskog hardvera i komunikacione opreme, a naziva se  7-slojni OSI model (OSI – Open System Interconnection model).clip_image003

Dakle, da bi komponente jedne računarske mreže mogle da se povezuju i funkcionišu u okviru te mreže, neophodno je da zadovolje skup zahteva i pravila koji se nazivaju protokoli.

Protokoli se odnose na standarde za umrežavanje na različitim nivoima, od fizičkog nivoa koji je odgovoran za mehaničke i elektronske aspekte prenosa bitova, do aplikativnog nivoa odgovornog za komunikaciju među korisnicima (elektronska pošta, distribuirane baze podataka, itd.)

Model povezivanja računara koji se danas najviše koristi jeste TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol). Koristi se za uspostavljanje veze sa Internet mrežom.tcpipdiagram

O IP načinu adresiranja računara pročitajte u prezentaciji:

IP adresiranje

Specijalizovana komunikaciona oprema omogućuje slanje i primanje poruka preko komunikacionih kanala. Nešto više o njima pročitajte u fajlu

ruteri i rutiranje

Lokalne računarske mreže (uvod)

—Rezultat tesne veze računarske i komunikacione tehnologije danas su telekomunikacije, tj. elektronski prenos podataka svih vrsta – teksta, grafike, videa, zvuka, preko različitih komunikacionih kanala kao što su javne telefonske mreže, privatne kablovske linije, mikrotalasne linije, satelitski prenos. Tako se dolazi do telekomunikacionih ili računarskih mreža.lokalna racunarska mreza

O pojmu i prednostima umrežavanja, kao i o formiranju i strukturi lokalnih računarskih mreža pročitajte u sledećem fajlu:

Pojam i prednost umrežavanja

Alatke u Corel DRAW-u

Shodno planu i programu za drugi razred gimnazije, u okviru teme Primer programa za kreiranje vektorske grafike, obrađivali smo program Corel Draw 11. Programom je predviđeno samo elementarno upoznavanje učenika sa mogućnostima ovog programa, kao i korišćenje samo osnovnih alata za crtanje.

U Corel-u postoji ToolBox sa alatkama koji sadrži mnogo više alata nego što se to na prvi pogled vidi. Nastavite sa čitanjem

Vežbe iz Excela – prvi deo

Posle ovih nekoliko lekcija  iz Excela nadam se da ćete moći da rešite naredne vežbe sa uputstvima. Ako ima nejasnoća, pitajte me.

Vežbe su u fajlu:

Vezbe za rad sa tabelama sa uputstvom

Predstavljanje video zapisa

Video: predstavlja integraciju zvuka i slike koji u vremenskom periodu daju video.

Digitalni video je osmišljen 1994. godine kada su se Sony, Panasonic, i preko 50 drugih kompanija složile oko DV formata.

Prve DV kamere (uglavnom profesionalne) pojavile su se 1995. Od tada su se cene DV kamkordera konstantno smanjivale dok su im kvalitet, mogućnosti i popularnost rasle.

Već krajem poslednje decenije proslog milenijuma cene su im postale pristupačne i dostupne svima.

Više o predstavljanju videa u računaru pročitajte u fajlu Predstavljanje video zapisa

Звук

Звук је једна од најзначајнијих компоненти мултимедије. Две основне врсте звучних садржаја у мултимедији су: – музика – говор Звук је механичка осцилација честица неког еластичног медијума које са кроз њега најчешће простиру као талас и које човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквентном опсегу од 20 Hz до 20.000 Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: инфразвук испод 16 Hz и ултразвук изнад 20.000 Hz. Механичке осцилације звука се представљају као периодичне:zvuk Параметри звучног сигнала: – амплитуда (pmax) је максимална вредност притиска ваздушног таласа; одређује интензитет (јачину) звука, изражава се у децибелима (dB)фреквенција (учестаност) је број осцилација звучног сигнала у једној секунди и изражава се у херцима (Hz), – једна пуна осцилација сигнала назива се периода (T) Више о звуку прочитајте у фајлу:   Zvuk