Nastava iz računarstva i informatike

Хардвер персоналног рачунара

О хардверу персоналног рачунара погледајте у фајлу

https://drive.google.com/file/d/0B_kzRmOOig7uZjl3ajhmcnNJZTA/view?usp=sharing

Да проверите своје знање решите асоцијецију у фајлу

https://drive.google.com/file/d/0B_kzRmOOig7uNl8xNHBvVUluczA/view?usp=sharing

 

 

Advertisements

Формуле и функције

Најважнија особина програма Excel је могућност обављања рачунских операција тако што се у ћелију табеле  упише формула помоћу које се податак израчунава. Подаци могу бити зависни једни од других и ако се промени неки податак, аутоматски се мењају и сви подаци у табели који од њега зависе. 

Како се убацују формуле и функције прочитајте у фајлу

formule-i-funkcije

Приликом писања формула и функција треба водити рачуна о адресама ћелија. Како се ћелијама даје име и кад се користи релативна а кад апсолутна адреса прочитајте у фајлу

imenovanje-i-referenca-celija

Ево сада и једне вежбе са формулама и функцијама, а има и сортирања и подешавања странице за штампу табеле. Надам се да ћете се снаћи.

vezba rang lista

Istorijat razvoja računara

O istorijatu razvoja računara možete da pročitate u sledećim prezentacijama

 

i

Kada ih pročitate moćićete da odgovorite na sledeća pitanja:

  1. Kako se zvala prva sprava za računanje, nalik računaljki?
  2. Ko se smatra prvim programerom?
  3. Šta je ENIAC i koje su mu karakteristike?
  4. Šta je UNIVAC i koje su mu karakteristike?
  5. Koja komponenta karakteriše računare prve generacije?
  6. Koja komponenta karakteriše računare druge generacije?
  7. Koja komponenta karakteriše računare treće generacije?
  8. Šta karakteriše četvrtu generaciju računara?
  9. Odakle potiče izraz „bug“?
  10. Kada je predstavljen prvi mkroprocesor?
  11. Kada se pojavio prvi Pentium?
  12. Navesti nekoliko kućnih računara koji su se koristili pre pojave PC-ja.

Rad sa tabelama- nastavak2

Oblikovanje tabele ima dvostruku namenu. Otkucana tabela treba da izgleda lepo, a mora i da bude vizuelno laka za pregled i korišćenje. Ovo se postiže promenom fonta, poravnanjem, uokviravanjem, bojenjem, … u pojedini ćelijama, redovima, kolonama i drugim delovima tabele.  Kako se to radi pročitajte u fajlu

formatiranje celija i modifikacija tabele

Rad sa tabelama – nastavak1

Kao što sam obećala slede lekcije iz Excela.  O automatskom unosu podataka, validaciji podataka i radu sa radnim listovima, kao i pretraživanju pročitajte u fajlovima

automatsko unosenje podataka

validacija i radni listovi

trazenje i pozicioniranje

Rad sa tabelama

Pored obrade teksta i crtanja, rad sa tabelama je jedna od oblasti u kojoj su računari našli veliku primenu. U praksi postoji veliki broj područja ljudske delatnosti u kojima se podaci predstavljaju u obliku tabela.

Tabela  je deo dokumenta  u kome je tekst organizovan po vrstama i kolonama međusobno odvojenih linijama.

Cell – ćelija je osnovni element svake tabele i predstavlja presek reda i kolone. Svaka ćelija predstavlja posebnu celinu u koju se unose podaci.

Podaci mogu biti brojevi, tekst, datum i vreme formule. Među podacima može postojati povezanost.

Grafikoni – Podaci se mogu predstaviti i grafički u obliku stubića, linija, ispunjenih krugova…

 Primere korišćenja tabela i programa za rad sa tabelama možemo naći najčešće u ekonomiji u raznim proračunima za plate, razne statistike, u nauci i privredi za neke konstantne proračune gde ćemo menjati samo ulazne podatke i koristiti gotove ili modifikovane funkcije da bismo došli do nekog rešenja problema. Najčešće se koristi program MS Excel, koji je deo Office-a.

Kako izgleda ekran i radno okruženje Excela pročitajte u fajlu uvod u excel

Više o radu u Excelu u sledećim člancima.

WORLD WIDE WEB

WORLD WIDE WEB (WWW) je najveći informacioni servis na Internetu koji se najbrže razvija, daje univerzalan pristup velikoj “galaksiji” dokumenata. Niko ne zna veličinu Web-a. Procenjeno je da je za Internet povezano više miliona računara sa nekoliko stotina miliona korisnika. Projekat WWW je zamišljen i razvijen od 1989. do 1994.

Više o WWW pročitajte u fajlu WWW

BTgrodpyc

O dinamičkom i statičkom Webu pročitajte u fajlu WWW staticke i dinamicke